Napisao: Poezija in Poezija on
mar 23, 2009
Pamticu dugo sve one dane,
I duge setnje bez cilja,
I sve one kise od kojih si se na moje rame skrila,
Pamticu besane noci,
I jutra sto me sa osmehom bude,
Usnule oci,
Osmehe,
Dodire,
Ruku u ruci
Ljubav neka mi secanje bude,
Da pamti bastu ljubavi punu,
U basti ljubav,
U oku srecu,
I da cuvam secanja lepa,
Jednom cu kada ostanem sam,
I kad mi kosu sneg zaveje,
U nekoj noci citati redove ove,
Zaiskrice i suza neka,
Secanje na davne dane,
Srce ce opet biti mlado,
A osmeh nece znati da stane,
I tvoja ruka nek tada stane na rame moje,
I poljubac nek se spusti medj sneg u mojoj kosi,
Neka budcnost samo ljubav nam nosi,
Nek cveta, cvet sto nevene.
Ljubav nek bude za tebe i mene,
I neka nam secanja budu ista,
Na nesto lepo sto zajedno stvorili smo,
Neka sve bude bajka,
Ruka na ramenu,
I poljubac u kosu sedu,
Napisao: Poezija in Poezija on
mar 16, 2009
Kasni su sati,
I sve sto polako odlazi u juce,
Seca me na godine prošle,
I ljudi i ulice sto se srecu,
Na mestima nekim gde mladost ostaje,
Secacu se dugo ljudi sto mi srce pune,
Svih onih sto tu su i onih sto su gore,
Cudne su nema dosle te godine nove ,
Svi dani prolaze ko da nisu bili,
Neka cudna senak nadvija se nad nama,
To oblaci sivi dolaze ko nekad,
Samo ovi nisu oni sto prolaze,
Ili stigli sad su ili tu su bili,
Odvedose nas na čudan put neki ljudi za kojim se ne kreće,
I nisam od onih sto se tek tako razneze,
Plakao sam možda uz filmove neke,
Imao sam ljubavi sve, i one i ove,
Cini mi se noćas najteže je zavoleti sebe,
I od sebe samog zaštiti druge,
A zivot je ovaj samo treptaj oka,
I prolazi isto svakom ko ga živi,
Bezočne su postale nam duše,
I slepi su oni sto bi trebalo da vide,
A ja snage nema da otvaram oci svim ljudima onim sto slepilo vole.
Dragi su mi moji ili nek ja budem njihov,
Prijatelji retki sto ih tuga done.
Napisao: Poezija in Poezija on
mar 16, 2009
Obećao sam, a ja držim obećanja, pa me evo nastavljam se tamo gde sam stao, negde izmedju redova.
Dolazi polako jos jedno toplo leto, provlači se ulicama Beograda , po koja seda u mojoj kosi i trideseta na vratima, bicepsi svakim danom sve veći, i osmeh sto mi se zaledio na usnama.
Suviše su mi setni redovi da bih moga da bih nasmejao nekoga.
Ljut sam ovih dana, kao i inače celog života na njuške političara sto nas zajebavaju danima.
Kivan sam na onoga gore sto uzeo je sve sto valja.
Nerviraju me dzabalebarosi na mojim ledjima.
I proceradanih desetak godina.
Smaram se zbog Velikog Brata sto me ne poziva.
Krivim lutriju sto nije izvučena moja kombinacija.
Nerviram se bez valjanog razloga, i pijem neke biljke da mi se regenerise jetra.
Kako se bas meni ova zemlja zalomila.
Nervira me rata kredita sto non stop raste i kad kažu da se smanjila.
Boli me sto imam gomilu ne polozenih ispita.
Sto mi je dan posao, kuca, teretana.
A na sve to se smejem bez dobrog razloga.
Ko Kristijan izmedju trbusdnjaka i sklekova.
Čekam da se desi bar red mog horoskopa.
Da se zavrti Život na oba gramofona.
Smara me i ova prica sto sam je podelio sa vama, nekada je bila oštrija, al vreme cini svoje pa je i prica otupela.
Sad evo obećavam pisacu ako ne zbog sebe zbog sajta i njegovog rejtinga.
I smejacu se negde izmedju redova
Napisao: Poezija in Poezija on
feb 01, 2009
Pre nego zaspim,
Trazim te na jastuku svom,
Na mestu koje pripada tebi,
Ostavim ti mesto i pre nego utonem u san,
Pomislim zelju,
Da opet sanjam o tebi,
Koliko nedostaju mi poljubci tvoji,
I zagrljaj sto me drzi budnim,
Sanjivo oko sto ljubim za dobro jutro,
I koraci sto se po pesku rasuti znaju,
Za svako dobro jutro,
Otvorim prozor i posaljem poljubac tebi,
Poljubim vazduh,
I ljubav rasiri krila,
Noseci moj osmeh tebi
Napisao: Poezija in Poezija on
jan 31, 2009
Od kada tebe sanjam s osmehom se budim,
Opet sam nocas sanjao ja tebe,
I bila si ista,
Bajko mog zivota,
San si mojih snova,
Inspiracija sto traje,
Da tebe nema i vreme bi stalo,
Osmesi moji tad bi proslost bi bili,
Lutao bih ulicama grada,
Uzaludno trazio bih tebe,
A nasao te ne bi,
Postao bih samo izgubljena dusa ,
Sto bogu dane krade,
I svima bih samo pricao o tebi,
O sreci,
Osmehu,
Ljubavi,
I tebi,
I prelepoj zeni sto se mojom zove.
Napisao: Poezija in Poezija on
jan 28, 2009
Nemogu ti ponuditi nista,
Sem osmeha na licu,
Pregrsti suncokreta u rukama,
Zrna peska medju tvojim bosim nogama,
I ljubavi u srcu,
Moji su koferi prepuni sarenih laza,
A police , biblioteke moga zivota,
Pretrpane bajkama,
Junaci tih bajki nalice na mene,
Osmesi su im sareni,
A srca puna,
Bajke je pisao neko sto stvori decaka,
Cuadan je decak, ko i svi likovi iz bajke,
Smeje se i kada place, a sobom vodi gomilu pajaca,
I zajedno bore se za svaciji osmeh,
Jogunasti su junaci,poput dece,
Sto odrasti nikada nece,
Svet odraslih njima je stran,
Ljubav me tvoja vadi iz bajke,
I zivot pocinje tu,
Silazim sa korica sarene knjige,
I zivim za tvoje osmehe,
Ja i armija junaka iz sarenih knjiga,
Cuvamo te,
I krademo tvoje osmehe,
A i ti si cini mi se jos jedan lik iz bajke.
Napisao: Poezija in Poezija on
jan 26, 2009
Ponekad pomislim da te nema,
Zatvorim oči na i ti si tu,
Lepša nego ikad,
Tu na usnama mojim,
Sanjivo mače sto mi je na grudima snelo,
Ti si vetar sto duva u moja jedra,
Ko kiša u sred leta,
Krupna kaplja sto je na isušenu zemlju pala,
Ušla si u moje srce,
I sve te je više u pesmama mojim,
Volim te,
Nosiš me napred,
Zbog tebe trajem,
Sa tobom ponovo me ima,
Sa tobom ponovo postojim.
5do12
Video
Web imenik
Fotke
Horoskop
Blog
Forum
Ekipa
